Ortega i Gaset (1883-1955), pored Unamuna, vodeći je španski filozof, čiji sledbenici stvaraju kako u Evropi tako i u zemljama španskog govornog područja (posebno u Latinskoj Americi). Među njima su Garsija Morente, Subiri, Širau, Hose Gaos, Maria Sambrano, Marias, Pedro Lain, Aranguren, Paulino Garagori... Pored zvanja profesora metafizike Univerziteta u Madridu, Ortega se takođe bavio i uređivanjem čuvenog časopisa "Revista de Occidente", a osim toga, bio je i ugledna ličnost liberalnog krila republikanske Španije (1931-1939). Postao je poznat po nastojanjima da pomiri racionalizam i vitalizam, odbacujući apstraktan razum, a sve to u korist razuma kao oblika i funkcije života (tzv. vitalni razum, u okviru koncepta raciovitalizma). Ortega smatra da život svakog pojedinca predstavlja kontinuirani napor da sami sebe stvaramo i da sami odlučujemo o svojoj autentičnosti i sudbini. Život nije biološka, već biografska stvarnost, van svake transcendencije (ono što je transcendentno za svakog od nas to je naša vlastita ljudska egzistencija). Otud je istorija (čovek nema svoju prirodu, već svoju istoriju), kao i filozofija, proizvod čoveka. To je osnovna misao koja prožima ovaj izbor Orteginih filozofskih spisa.