Psihologija deteta proučava mentalni razvoj, ili, što se svodi na isto, razvoj postupaka, do one prelazne faze koja nastaje u adolescenciji, a koja označava uključenje osobe u svet odraslih. Mentalni razvoj se ne može odvojiti od fizičkog razvoja, a naročito se ne može odvojiti od sazrevanja nervnog i endokrinog sistema, koje se nastavlja do skoro šesnaeste godine. Iz ovoga proizilazi najpre da, ako se hoće shvatiti mentalni razvoj, nije dovoljno pri proučavanju poći od rođenja, jer postoji embriologija refleksa (Minkovski) koja ima značaja za pokretljivost fetusa a već smo ranije naveli da ima značaja i za preopažajno ponašanje fetusa u okviru opažanja taktilno-kinestezičke uzročnosti (Mišot). Iz ovoga proizilazi i to da, s teorijske tačke gledišta, psihologiju deteta treba posmatrati kao proučavanje jednog posebnog dela opšte embriogeneze, a ova se nastavlja znatno posle rođenja, i obuhvata celokupan organski i mentalni razvoj, dok se ne dostigne stanje relativne ravnoteže, karakteristično za odrasle.