„Poznato je i o tome je više puta pisano da se počeci pesnika razlikuju od početaka u drugim granama umetnosti. Dok se, recimo, nailazi na pojavu da se veliki umetnik najavi već prvim radovima, da ne napravi nijedan korak na putu kojim se išlo pre njega, i najveći pesnik počinje da piše jezikom koji je zatekao i izrasta postepeno. On se u tom periodu ne razlikuje od savremenika i treba mu vremena da prevaziđe zatečeno. Književnost je umetnost u kojoj je nedovoljna sama genijalnost: pesnik koji stvara velika dela sjedinjuje u sebi talenat i duhovnu zrelost. Ni Gete nije bio izuzetak. I on je počeo u vladajućem stilu svoga vremena, u stilu pseudoanakreontike."

Mirko Krivokapić

Gete je kao jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti ostvario veliki kulturni uticaj širom Evrope. Pored toga što je bio poštovalac sprske epske narodne poezije (preveo je našu baladu "Hasanaginica" na nemački jezik), i sam je stvarao stihove neprolaznog karaktera, od pobožnih pesama, anakreontskih, do pesama sa Herderovim uticajem kada centar pesničke inspiracije postaje priroda. Virtuoznom metrikom i stilizovanim jezikom piše himne, ode, subjektivnu liriku. Sem njih u ovoj knjizi mogu se pronaći dragocene maksime i refleksije, aforizmi koji prikazuju stvarnost sa lepše strane, kao i pesme epigramskog karaktera.