Nova modernost je rođena: ona se podudara sa "civilizacijom želje" koja se razvila u toku druge polovine XX veka. Ova revolucija neodvojiva je od novih usmerenja kapitalizma koji se opredelio za stalno podsticanje potražnje, komercijalizaciju i beskrajno umnožavanje potreba: potrošački kapitalizam zauzeo je mesto proizvodnih ekonomija. Za nekoliko decenija, affluent society preokrenulo je životne stilove i navike, povuklo za sobom novu hijerarhiju ciljeva kao i novi odnos prema stvarima u vremenu, sebi i drugima. Život u sadašnjem trenutku zamenio je očekivanja istorijske budućnosti dok je politička ratobornost ustuknula pred hedonizmom; grozničavo traženje udobnosti istisnulo je nacionalističke strasti, a dokolica revoluciju.