Dve strane ove knjige vode ka istoj temi: kritika Edipovog kompleksa i psihoanalize, odnosno studija o kapitalizmu i odnosima između kapitalizma i šizofrenije. Centrala tema ove studije jeste kritika svođenja bilo koje čovekove aktivnosti na libido i kućne manifestacije. Ovo zajedinčko delo Deleza i Gatarija predstavlja pokušaj da se šizoanaliza dovede u protivstav sa psihoanalizom, usled nedostataka psihoanalize, koji su u vezi sa njenom dubokom ukorenjenošću u kapitalnom društvu i sa njenom nemogućnošću da shvati svoju vlastitu šizofreničnu osnovu. U radu se preispituje status želja kao libida, koji se stalno vraćao na predstave unutar Edipovog kompleksa. Međutim, Edipov kompleks nije formacija samog nesvesnog, kako tvrdi Frojd, već aparatura za potiskivanje "želećih mašina" (koncepcija nesvesnog kao mašine). Upravo ovo operisanje psihoanalize u kapitalističkom društvu Delez i Gatari osuđuju. Oni smatraju da je društveno polje investirano na dva načina: predsvesno investiranje interesima i nesvesno investiranje željom. Tako dolazimo do pojma šizoanalize, čije se polazište nalazi u militarno libidno-ekonomskoj i libidno-političkoj analizi, a koja se nalazi u osnovi analize fašizma.