U samoj osnovi ovog ogleda leži neka vrsta ljubavi na prvi pogled, moja opčinjenost dekorativnom i pokretnom čarolijom Cvingera u Drezdenu i prekrasnom skupinom fasada i kupola koje su se uzdizale nad velikim zavojem Elbe. Ne samo što ta sklonost nije umanjena, već se učvrstila pri susretu sa crkvama Bavarske i Austrije, da bi se pretvorila u trajnu ljubav u dodiru sa Berninijevim Rimom. Tako se hranila stalna sklonost ka svemu što je neposredno ili iz daleka imalo veze sa barokom i, samim tim, sa problemom baroka u književnosti.