Naučni pokušaj da se umetničko delo protumači i vrednuje morali bi se zasnivati na opredeljenju za jedan od dva moguća puta u razmatranju. Njihovu razdvojnu tačku čini doživljaj umetnosti te, primarna, prosta činjenica da delo postoji i da neposredno deluje na primaoca. Od te tačke, analitički put ide u neku ruku naniže. On, s jedne strane, traga za istorijskim uslovima koji omogućavaju da se delo na razumljiv način uvrsti u pravoj umetnosti; a s druge strane, iz umetničkog dela izvlači njegove pojedinačne činioce delovanja: kompaktnost ili labavost forme, shemu kompozicije, korišćenje dimenzije prostora, upotrebu boja, izbor građe i mnogo šta drugo.