Trans u najrazličitijim vidovima u kojima se manifestuje, skoro bez izuzetka se ostvaruje kroz najtešnje veze sa muzikom. Da li je muzika taj agens koji kako se to kolokvijalno kaže - čini da čovek "padne u trans", da "izađe iz sebe" i - uopšte - koja je uloga muzike u transu? Na ovako pojednostavljeno formulisano pitanje pokušao je prvi da odgovori Žilber Ruže u svojoj obimnoj studiji Muzika i trans. Dajući svojoj knjizi podnaslov "Skica za jednu opštu teoriju o odnosima muzike i opsednutosti", autor upozorava da je reč samo o građi koju je prikupio beležeći i ispitujući manifestacije opsednutosti u širokim područjima Afrike i Azije, Južne Amerike i Evrope, i kritički sagledavajući teorijske doprinose ovom problemu od Platona, Aristotela, Rusoa, do savremenih autora.