Pol Dil kroz ovu knjigu prilazi mitu kao dragocenoj prilici da se prouče neposredne funkcije simbolizovanja. Autor polazi od simbola i njihove početne psihološke stvarnosti i otkriva psihološku suštinu mitske simbolike.

Grčka mitologija, upravo jer je mnogo tumačena, neophodno je da bude „od-tumačena“, kako bi se ponovo došlo do prvobitnog duševnog korena. Simboli, stoga, u ovoj knjizi bivaju „prevedeni“ na moderan jezik, budući da „mit pokriva čitavu širinu psihičkog života koji obelodanjuje savremena psihologija“.

„Oblast mitova se otvara pred najraznovrsnijim ispitivanjima i najrazličitijim duhovima, a najudaljenija učenja su dala svoja tumačenja od kojih je svako imalo svoj čas važenja. Tako se čini da mitovi mogu dati razlog svakoj filozofiji. Jeste li istoričar racionalista? Pronaći ćete u mitu prebogatu povest o slavnim dinastijama. Zar u mitovima nema kraljeva i kraljevina? Začas će se utvrditi razna Herkulova dela i upisati put plovidbe Argonauta. Ako ste lingvist, reči kazuju sve i oko nekog izraza se ispredaju predanja. Jedna iskrivljena reč i eto jednog boga više. Olimp je gramatika koja upravlja ulogama bogova. Ako junaci i bogovi prekoračuju granice jezika, oni menjaju pomalo njihovu prirodu, i mitolog mora da napravi suptilan rečnik da bi odgonetnuo dvaput istu priču u duhu dva različita jezika. Jeste li sociolog? Onda se u mitu javlja društvena sredina, jedna upola stvarna, upola idealizovana sredina, prvobitna sredina u kojoj glavar namah postaje bogom."

Pol Dil