Ne smemo ispustiti iz vida da Šeling nijednog trenutka nije osuđivao empirijske nauke. Njegova namera se ne može razumeti ukoliko favorizovanje spekulacije poistovetimo sa potiskivanjem empirije, budući da u propedeutici spekulativne fizike nije moguće pronaći mesta na kojima se potcenjuje iskustvo... Spekulacija ne posmatra iskustvo kao nešto naspramno, ona ne želi da započne i okonča tragajući za zakonitostima koje se mogu iščitati sa prirodnih pojava. Naprotiv, spekulativno pristupiti prirodi znači odustati od uzaludnog koketiranja sa njenim produktima i zahvatiti prirodu kao produktivnost. Rečeno Šelingovim rečima: "Filozofirati o prirodi znači izdići je iz mrtvog mehanizma u kojem se ona čini ukočena, ujedno je oživeti slobodom i premestiti je u vlastiti slobodni razvoj - to drugim rečima znači, samog sebe otrgnuti od prostog stanovišta koje ono što se dešava u prirodi u najboljem slučaju sagledava kao faktičko delanje, a ne sagledava samo delanje u delanju".