Četvrti a ujedno i poslednji tom Povesti grčke kulture Jakoba Burkharta polazi od prikaza grčkog razumevanja fizičke lepote. Naime, iz grčke umetnosti ne može se saznati o fizičkom izgledu grčkog čoveka kako se uvek predstavljalo ono "posebno, idealno sabrano". Time se dokazuje šta je važilo za uzvišeno i divno, ali i to da se pojedini Grci izdvajaju po lepoti, kao na primer Jonci. Takođe, i Aristotel u svojoj Politici piše o idealnoj lepoti, npr. kakav je izgled nosa prihvatljiv da bi se moglo reći da je "lep". Koliko je fizička lepota bila važna za Grke govori i to da nije bilo zabranjeno moliti se bogovima za nju. Pored toga, Burkhart govori i o nastanku imena Grka, grčkom jeziku i poeziji - dakle o svemu onome što karateriše čoveka određenog istorijskog perioda, te su tako i naslovljeni delovi ove knjige: "Herojski čovek","Kolonijalni i agonski čovek", "Čovek petog stoleća", "Čovek četvrtog stoleća - do Aleksandra", "Helenistički čovek".