Politički procesi su nastavak političke borbe drugim sredstvima. Oni nosiocima moći dozvoljavaju i omogućavaju da se sakriju iza sublimne maske - pravednosti; pri tome se, međutim, protivnici režima i ono za šta se oni bore odgovarajućim sredstvima redukuju na meru i nevolju pojedinca, na njegov lični problem, njegove greške i slabosti njegove prošlosti. Tako postaje moguće da se protivniku prebaci kako nije dosegao potpuno savršenstvo, što je greh koji se obično pripisuje samo optuženom pojedincu. Ishod borbe, koja potom počinje između pobednika i njegovog zatočenika, bio bi nedvosmisleno utvrđen već na samom početku ako bi posredi bila poslednja borba koju je isprovocirala moć s ciljem da se učvrsti vlast, režim ili socijalni poredak. Međutim, moć koja krene u poslednju bitku iz nje nikada ne izlazi kao pobednik.