Obično se smatra da je Kant prvi veliki filozof modernog doba u čijoj misli estetička problematika ima važno i nedvosmisleno utvrđeno mesto, pa se i u tome vidi ponekad jedna od odlika koje suprotstavljaju kritičku filozofiju velikim sistemima racionalističke i empirističke tradicije.

Slika se bitno menja kada napustimo velike filozofske sisteme 17. veka i Kanta uporedimo sa njegovim nešto starijim savremenikom Hjumom. Doduše, kao ni filozofi 17. veka, ni Hjum nije ostavio za sobom neki opsežniji spis koji bi prvenstveno raspravljao o estetičkim problemima i na taj način mogao predstavljati prirodan pandan Kritici moći suđenja; ali bilo bi sasvim pogrešno izvući odatle zaključak da u pogledu estetičke problematike Hjum nije isto tako odlučno kao Kant raskinuo sa filozofskom tradicijom 17. veka.

Knjiga „O merilu ukusa“ uključuje Hjumove tekstove koji se pre svega bave estetičkim pitanjima, te se celovit utisak o njegovim estetičkim idejama može formirati već iščitavanjem samostalnih ogleda: „O merilu ukusa“, „O jednostavnosti i prefinjenosti u pisanju“, i „O tragediji“. Jedan od najmanje poznatih tekstova „Istraživanja o ljudskom razumu“ bavi se delovanjem asocijacije ideja o istoriji, epu i drami.