Ova zbirka priča mladog autora Miloša Folića predstavlja osoben literarni doprinos savremenoj književnoj sceni. Kombinacijom pasusa koji podsećaju na lirsku prozu i segmenata realističke deskripcije Folić čitaocu pruža iskustven doživljaj svakodnevnih životnih situacija iz perspektive različitih ljudi. Česta upotreba prvog lica za predstavljanje glavnih aktera pojedinačnih priča omogućava subjektivno uranjanje u pripovedački svet, dok sa druge strane sugeriše Folićevo poštovanje ličnosti kao takve. Zbirka je podeljena na dva segmenta: „Potragu za smislom...“ i „...i pronađene iluzije“. Takvi podnaslovi svedoče o autorovoj želji da obuhvati celovitost čovekovog životnog puta od početaka potrage za smislom sopstvenog života do svega onoga što na tom putu sreće. O ljudima koji ne plaču i o onima drugima govori niz priča u ovoj zbirci.