Studijom Iz istorije filozofije Solovjov pokazuje da niti čula, niti razum, pojedinačno ili u kombinaciji, ne mogu na zadovoljavajući način nadomestiti treći oblik saznanja. Senzacije su relativne, a koncepti uslovljeni. Zaista, pravo saznanje pretpostavlja treći vid spoznaje. Takvo saznanje, vera ili mistično znanje, naime, bilo bi samo po sebi nemoguće ako bi subjekat i objekat spoznaje bili potpuno udaljeni. Upravo u ovoj interakciji opažamo suštinu objekta ili "ideje", njenu postojanost. Mašta (podsetimo se Kanta), na podsvesnom nivou, pretvara iskustva čula u objekat spoznaje.

Solovjov pokazuje da sve znanje nastaje na ušću empirijskih, racionalnih i "mističnih" elemenata. Samo filozofska analiza može otkriti ulogu mističnog. Baš kao što je negiranje prva dva elementa istorijski dovelo do empirizma i racionalizma, prenaglašen mistični element doveo je do dogmatskih manifestacija u teologiji.

Zadatak pred nama je, po Solovjovu, da oslobodimo ova tri osnovna pravca tri pravca njihove isključivosti, planski integrišući i organizujući istinsko znanje u celovit sistem, koji Solovjov naziva "slobodna Teozofija".