Istorija religije rimske republike dugo je imala relativnu čvrstinu, koja je priznavana svakoj pisanoj tradiciji tog savesnog naroda. Doduše, još su dobri antički duhovi i mnogi renesansni naučnici koji su se na njih oslanjali izražavali sumnje, uočavali protivrečnosti, podvlačili neverovatnosti. Ali to nije zadiralo u suštinu stvari: u drugoj knjizi svog dela De republica, Ciceron nije doveo u pitanje autentičnost svakog rimskog kralja, počevši od Romula i Nume, on je samo zanemario mitove kojima su ukrašene priče o vladarima.

Žorž Dimezil