O značaju Kartezijanskih meditacija u okviru ukupnog Huserlovog opusa dovoljno svedoči podatak da ih je austrijski fenomenolog Štefan Štraser 1950. stavio na prvo mesto slavne edicije Huserliana koju je priređivao Huserlov arhiv iz Luvena. Moguće je navesti mnoge Huserlove izjave kojima se potcrtava značaj Kartezijanskih meditacija. Standardni ključevi razumevanja Huserlove fenomenologije u njoj naglašavaju logički i metodološki značaj. Omiljeno opšte mesto je i rasprava pro et contra mogućnosti filozofije da postane stroga nauka, vodeća nauka svih nauka, mathesis universalis. Za Meditacije je iznad svega karakteristična briga za savremenost, njihova „kartezijanska“ usmerenost takođe treba da posluži savremenim, a ne samo antikvarnim svrhama.