U ovom radu nameravamo da pokažemo na koji način je čulnost učestvovala u oblikovanju diskursa modernog evropskog pesništva, na primeru dela T. S. Eliota, Georga Trakla i Miloša Crnjanskog, i kako je poezija ovih pesnika reagovala na nju, nudeći alternative tamo gde je uviđala postojanje problematičnih struktura. Da bismo to uradili, moramo prvo da izložimo okvir unutar koga ćemo se kretati, odnosno da objasnimo na koji način razumevamo čulnost, modernost i moderno pesništvo, kao i njihovu međusobnu povezanost.