Poput slika Provanse Pola Sezana, priče u Zelenom raju Maksa Ruketa (1908–2005)  specifični su portreti stroge lepote južne Francuske. Stvaralačka moć koju ovaj francuski pisac crpi iz punoće prirode izaziva čuđenje i čežnju za „mitskim“ prostorima prošlosti i detinjstva. Zeleni raj je putovanje u srce prirode, gde se nalazi samoća ali i mističan svet. Prvobitno napisana na oksitanskom, ove priče-reminiscencije i narodne priče ukorenjene su u usmenoj tradiciji i usredređene na seosku kulturu Langdoka. Poput bajki, ove priče bazirane su na ukrštaju svakodnevnog i natprirodnog, uokvirene vanvremenskim poretkom stvarnosti. Maks Ruket, pesnik, prozni pisac i dramaturg, značajna je figura očuvanja oksitanske kulture i književnosti. Njegovo remek delo, Zeleni raj privuklo je veliku pažnju i naišlo na odlične kritike.

Iz predgovora Zelenom raju izdavajamo:

„Maks Ruket i njegovo delo predstavljaju izvrstan primer raskola između književnosti u modi i ukorenjene književnosti. To su dva jasno razgraničena područja: knjige koje se, poput izvora obraslog korovom, napajaju na osnovnim problemima ljudske sudbine: biću, vremenu, detinjstvu, ukusu večnosti, smrti. [...] U izvrsnoj knjizi Maksa Ruketa, koračamo, širom otvorenih očiju, u susret sudbini koja nas, paradoksalno, navodi da posmatramo svet i svoje bližnje silovitim pogledom koji je istovremeno i munjevit i prolazan.”

Žan Karijer