Iz predgovora pod naslovom "Među javom i med snom" Sretena Marića: Gaston Bašlar, matematičar, epistemolog i teoretičar poetske mašte - ne nalazim prikladnijeg izraza za ovo poslednje, za onaj deo njegovih radova koji nas ovde posebno interesuje - jeste, koliko znam, jedini mislilac koji je umeo i pristao da od raščerečenosti modernog čoveka između njegove iskonske prirode i, nepromenljive ili skoro nepromenljive, od neolitika naovamo, a možda i od paleolitika, i imperativa nove racionalnosti i naučne efikasnosti, izgadi mudrost, žrtvama i samoograničenjima, sa izbegavanjem bolnih sudara. “Ne volim beskonačnost, jer u beskonačnom čovek nije u svojoj kući”, veli Bašlar...