Ime Karla Abrahama (1877-1925) neodvojivo je od istorije velike frojdovske sage. Kao pripadnik generacije učenika oca-utemeljivača, odigrao je pionirsku ulogu u razvoju psihoanalize u Berlinu. Integrisao je frojdovsku kliničku praksu u oblast psihijatrijskog znanja, unevši na taj način suštinske promene u lečenje psihoza: shizofrenije i manično-depresivne psihoze (melanholije). Takođe je razradio teoriju stadijuma seksualne organizacije, kojom se nadahnula Melanija Klajn, njegova učenica. Obučio je brojne psihoanalitičare, između ostalih Helenu Dojč, Edvarda Glavera, Karen Hornaj, Šandora Radoa, Ernsta Zimela.