Studija Sioran - mitologija nesavršenosti, autora Euđena Simiona, predstavlja svojevrsnu odu Emilu Sioranu, rumunskom filozofu i esejisti. Podnaslov ove studije upućuje nas na "stvarnu i predivnu mitologiju ideja", koja ujedno gradi i književnu mitologiju. Za razumevanje celokupnog opusa Siorana autor nagoveštava da bi trebalo objaviti i nje­go­vu ko­re­spo­den­ci­ju, vođe­nu na­kon 1947. go­di­ne, "esen­ci­jal­nu za pra­vil­no shva­ta­nje čo­ve­ka ko­ji je pi­sao: kom­plek­san, ne­ret­ko zbu­nju­ju­ći, sko­ro uvek iz­ne­nađu­ju­ći, pa­ra­dok­sa­lan i pam­tljiv". Sioran pripada generaciji koja je počela stvarati pod uti­ca­jem pr­o­fe­so­ra Nae Jo­ne­skua, ali i pod uti­ca­jem no­vog evrop­skog idej­nog prav­ca, eg­zi­sten­ci­ja­li­zama. Te­me i na­čini stva­ra­nja fi­lo­zo­fi­je zasnovali su se na eg­zi­sten­ci­jal­noj me­di­ta­ci­ji, koja bi često podrazumevala sop­stve­ni eg­zi­sten­ci­jal­ni ne­mir. "No­va su­bjek­tiv­nost", koju promovišu Mir­ča Eli­ja­de i Mir­ča Vul­ka­ne­sku, pred­sta­vlja i po­če­tak ru­mun­skog eg­zi­sten­ci­ja­li­zma, koji će slediti i čuveni Sioran. Iako se Simion fokusira na ranije radove Siorana, u periodu kada je pisao na maternjem jeziku, smatra da svakako ne treba zanemariti i eseje napisane na francuskom, imajući u vidu da njegov odlazak u Francusku predstavlja prekretnicu i u ideološkom, ali i u književnom smislu. Iako su centralne teme u Sioranovom stvaralaštvu one poput razmišljanja o apsurdu, uzaludnosti, propadanju, njegova filozofija se ne treba uzeti za čistu filozofiju pesimizma - raskoš i mudrost kojima su obasuti njegovi tekstovi čine ga brilijantnim moralistom, u čiji stilistički sjaj danas niko ne sumnja.