Na jedan iznenađujuće objektivan način ćerka znamenitog Lava Nikolajeviča Tolstoja predstavlja u dva toma život svoga oca. Ispoljavajući neočekivanu skromnost i samosvest, ova autorka počinje svoje pripovedanje ovako: „Znam da moja knjiga ima mnogo nedostataka... Bila sam vrlo mlada kada mi je umro otac: imala sam dvadeset šest godina, svesni period mog života s ocem bio je vrlo kratak. Zato sam morala da se poslužim ne samo svojim ličnim uspomenama već i štampanim izvorima: knjigama o Tolstoju, njegovim biografijama, objavljenim dnevnicima i pismima.“ Kombinujući sopstvena sećanja sa onim najvažnijim iz nepregledne količine materijala i činjenica o ovom piscu, ona prikazuje i čitav niz slika iz porodičnog života, daje portrete tolstojevaca i obraća se čitaocu kao čovek koji oseća dužnost da prikaže drugog čoveka i sve ono što njegov inspirativni život uključuje.