Najznačajniji poduhvat na harvardskom Odseku za društvene odnose pod Parsonsovom upravom bio je projekat započet u jesen 1949. godine, uz podršku Karnegi fondacije. Parsons je timu saradnika priključio i društvene naučnike sa drugih univerziteta (sociologa Edvarda Šilsa iz Čikaga, psihologa Edvarda Tolmena s Berklija). Cilj projekta bio je ambiciozan - izgradnja osnove za novu teorijsku sintezu kojom bi bila obuhvaćena ukupna oblast društvenih odnosa. Parsons je u poduhvat ušao već kao autor dela The structure of Social Action (1937), a u projektu je video priliku za rad u pravcu opšte teorije. Sa svoje strane, u realizaciju projekta je ušao s većim delom završenog teksta budućeg Društvenog sistema, koji će kasnije temeljno preraditi. Seminari su održavani redovno, do januara 1950. godine. U to vreme na američkoj društveno-naučnoj sceni postojala je jedino Čikaška sociološka škola, koja je bila u opadanju, tako da se s pravom moglo govoriti o raširenoj spremnosti za prihvatanje nove teorije koja bi objedinjavala međusobno razdvojena područja.

T. Parsons