Arsenijević, Miloš, filozof, univerzitetski profesor (Beograd, 18. III 1950). Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao (1975), magistrirao (1983) i doktorirao (1987). Kao redovni profesor (od 2003), predaje Istoriju savremene filozofije na FF-u u Beogradu, a osim ove oblasti, bavi se istorijom filozofije (prvenstveno antičke), metafizikom, logikom i filozofijom nauke. Objavio je petnaestak radova na stranim jezicima i održao više predavanja na uglednim univerzitetima (Kembridž, Pitsburg, Hajdelberg, Berkli itd.). Počev od diplomskog rada („Kantova teorijska filozofija“, Filozofske studije, b. m. 1975), pa sve do najnovijih studija, centralno područje njegovih interesovanja predstavljaju problemi filozofije prostora i vremena, a pre svega Zenonovi dijalektički paradoksi i njihove varijante u raznim oblastima matematike i metafizike. Ova pitanja se povezuju i s pojedinim temama iz filozofije nauke (prvenstveno fizike, npr. problem kvantnih objekata), istorije antičke i moderne filozofije, kao i filozofije matematike. Oslanjajući se na klasične autore (Aristotel, Lajbnic, Kantor), ali i na glavne savremene teoretičare prostora i vremena (MekTagart, Rajhenbah, Sa[l]mon, Melor), uz uvide u rezultate Poenkarea, Minkovskog i Ajnštajna, nudi sopstvena rešenja pojedinih tehničkih problema u filozofiji prostora i vremena, kao i filozofiji matematike. Osnovna strategija u argumentaciji sastoji se u pokazivanju da se paradoksi mogu otklanjati pokazivanjem (ne)saodrživosti izvesnih posledica tvrđenja koja tvore paradoks, pri čemu se koristi opsežan formalnologički aparat iz aktuelnih matematičkih teorija. Autor je kraćih radova posvećenih raznovrsnim temama, od pojedinih logičkih paradoksa (npr. pojmovnog problema dodirivanja prostornih tela) do opravdanosti smrtne kazne i drugih problema praktičke filozofije. Uredio zbornik Racionalnost i savremeni svet (Bg 1988). Koautor je rada (s Milošem Labanom) u kojem se dokazuje ispravnost rasuđivanja prema principu „kockarske greške“ (koja pretpostavlja uticaj prethodnih događaja na verovatnoću narednih u nizu). U Oksfordskom priručniku za filozofiju (Oxford Companion to Philosophy, 1997) prikazao je razvoj nacionalne filozofije u ključu kontakata s anglosaksonskom, pretežno britanskom analitičkom orijentacijom od 60-ih godina nadalje.