Ova knjiga nije biografija mada sebe primorava da, u opštem nacrtu, poštuje hronologiju Rusoovih stavova i ideja. Nije reč ni o jednom sistematskom izlaganju filozofije ženevskog građanina, mada se ovde prilično pomno prate suštinski problemi te filozofije. S pravom ili ne Ruso nije pristao na to da odvoji svoju misao od svoje individualnosti, svoje teorije od svoje lične sudbine. Treba ga primiti onakvog kakvog sebe daje, u tom stapanju i rastakanju egzistencije i ideje. Tako je čovek doveden u položaj da analizira književno stvaralaštvo Rusoa kao da ono predstavlja imaginarnu radnju, a njegovo ponašanje kao da je to doživljena fikcija.