,,Planiranje jezika i drugi spisi - naslov je ovoj knjizi. Ne slučajno baš takav: mislilo se njime uputiti, s jedne strane, na poruku autora da je u pitanju teorijsko promišljanje teme, a s druge strane, samo se implicira da je u pitanju srbistički aspekt knjige - jednovremeno. A bilo je važno eksplicitno istaći da su odabrani spisi upravo u pitanju! O čemu se zapravo radi? O tome da je u devedesetim godinama 20. veka srpski jezik dobio svoje staro ime, dakle radi se o tome “kako je srpski (p)ostao srpski”! O srazmerno burnim događajima u oblasti koju zovemo planiranje jezika - u novije doba".