Књижевност антике и њени средњовековни подражаваоци

Михаил Гаспаров (1935-2005) истакнути је совјетски и руски класични филолог, преводилац античке европске и новије поезије, историчар античке књижевности, књижевни критичар и песник. Добитник је Букерове награде и писац фундаменталних радова о руској и европској поезији.

Књигу Књижевност антике чине радови М. Гаспарова из области античке и средњовековне теорије књижевности који су објављени у првом тому његових Изабраних дела , О песницима (1997). У овим чланцима Гаспаров се бави стваралаштвом не само античких грчких и римских аутора, као што су Хорације, Езоп, Овидије, Федар и Бабрије, већ и одјецима античког стваралаштва које налазимо у средњем веку, пре свега у поезији средњовековних песника ваганата. У раду Средњовековне латинске поетике у систему средњовековне граматике и реторике Гаспаров се бави путевима граматике и реторике од антике до средњег века, развојем нормативне поетике и њеним издвајањем из система граматике, еволуцијом и формализацијом средњовековних жанрова као што су проповед и писмо, као и другим питањима поетике средњовековне књижевности и њеног односа према антици.

Књига Књижевност антике и њени средњовековни подражаваоци , као и целокупно истраживачко и научно дело М. Гаспарова, представља изузетан допринос проучавању класичне књижевне традиције. Гаспаров у својим радовима на нов и оригиналан начин приступа старим темама и то је оно што им даје посебну вредност.

Када се првобитни човек први пут осетио као човек, он се осврнуо око себе и замислио се о свету и о свом месту у њему. У суштини, поставио је два питања: теоријско и практично. Он сам тешко да их је умео разграничити, али ми то можемо. Теоријско питање је гласило: како је уређен овај свет? Практично питање је гласило: шта у том свету треба да чини човек? На прво питање човек је одговорио митовима. На друго – баснама.

М. Гаспаров