Četiri priče Vladana Matijevića i njihovi prevodi na albanski, mađarski, bugarski i rumunski jezik koje čitalac ima pred sobom, rezultat su prevodilačke radionice održane od 15. do 18. juna...

dalje...

Ustao sam da spremim doručak i naložim vatru. Još uvek je bilo snega i bilo je hladno. Čak i u kući. Napukli prozor je doprinosio tome. Jeo sam i vratio se u sobu da obiđem oca. Nisam mu se...

dalje...

Ein gewisser Mischa, to sam ja! Izvestan M. kao izvestan osmeh. Neprepoznatljivo varvarsko slovensko ime u latiničkoj transkripciji. Moj potpis je u Nemačkoj nečitak. A za nas su opet Nemci...

dalje...

Maks Ruket i njegovo delo predstavljaju izvrstan primer raskola između književnosti u modi i ukorenjene književnosti. To su dva jasno razgraničena područja: knjige koje se iscrpljuju u naporu...

dalje...

Još uvek nisam upoznao Pepitu Himenes. Svi kažu da je mnogo lepa. Slutim da je to lokalna, donekle seoska lepota. Po onome što se priča o njoj, ne mogu da tvrdim ni da je dobra ni da je zla;...

dalje...

DOŠAO JE NA RUČAK zadihan, prljavih ruku i izubijanih  kolena. Igrao se sa decom na poljančetu, i neko vreme, izbačen iz igre, sedeo je na travi, oborene glave. Ja sam to gledala sa prozora...

dalje...

Priklonio sam se ipak skerletu, priklonio se simbolu raskoši,  mada su to i purpur i grimiz; moglo je na kraju da bude i “odelce od crvene svile”, i “crveni plašt”, “kr vavi atlas”,...

dalje...

Zar sam to ja? U bunilu, sasvim kao da je san, posmatram  brod kojim ću putovati. Neće to trajati dugo, ali ja se plašim putovanja. Sprema se nevreme nad Kanalom, užasni crni oblaci. Ogromni...

dalje...