Хибридни жанрови. Студије о укрштањима искуства, мишљења и књижевности

Хибридност, концепт који је Бахтин из науке о природи и лингвистике пренео у књижевну поетику и теорију културе, продуктиван је не само у теорији жанрова, како настоји да се покаже у овој књизи, већ се укоренио и у културним и постколонијалним студијама, које су културализацијом друштвене науке и политиком идентитета покушале да превазиђу глобалне и локалне односе експлоатације. У Хибридним жанровима , насупрот постколонијалној примени хибридности која последњих деценија преовлађује у свету, свесно се ограничава на поједине жанрове нововековног европског писања, где се књижевност, мишљење и искуство конститутивно прожимају, и уједно, у духу Бахтинове концепције, размишља о друштвено-идеолошким и политичким позадинама хибридности која ниче на границама књижевности. Пре свега истражује се метапоезија, есеј и аутобиографија. То су примери хибридних жанрова у којима се сингуларност књижевности интердискурзивно укршта с дискурсима мишљења (филозофијом, теоријом, науком) и са оним врстама некњижевног писања које покушавају да захвате флуидност искуства живљеног света (од животописа до новинарства). У наставку књиге поставља се питање зашто су у романтизму и модернизму успостављени поступци којима књижевност као наџанр ствара утисак да је хибрид нешто између свесног стваралаштва и деловања језика изван мишљења. У закључку се критички анализира теорија жанра са становишта историје хибридизације концепата природних и хуманистичких наука; у тој врсти метафоричне хибридности уочавају се симптоми борбе хуманистике за друштвени опстанак.