Неподношљиви роман. Књижевна интернационала и Француска 1920—1932

Између 1920. и 1935. године на ободу Треће интернационале, али уз њену подршку, постојала је Интернационала револуционарних књижевника. Група која се повремено окупљала, на крају се развила у малу организацију, по узору на ону велику, са својим особљем (које подсећа на оно у хотелу Оксидентал, код Кафке), са сопственом штампом и са својим огранцима у бројним земљама. Та \"Књижевна интернационала\" (без преседана у историји) је од почетка веровала да је њен позив био да свуда потпомогне настанак \"пролетерске\" књижевности, али се над њеним програмом надвила велика сенка двосмислености кад је у СССР-у \"пролетерски\" добило значење и \"активистички\". Најзад, доктрина и методе те организације су након дугог периода неспоразума, услед напетости, несугласица и сукоба, изазвале растурање револуционарног \"табора\", или \"странке\", који је настао у француском књижевном животу, а који је Интернационала требало да подржи и ојача. То су неке од битних чињеница на које би ова књига хтела пре свега да укаже.

Жан-Пјер Морел