Sve je velociferski ili Geteovo otkriće usporenosti

Манфред Остен (1938), немачки писац, историчар и адвокат у свом тумачењу Гетеовог открића успоренoсти, указује на његову актуелност, будући да одговара на многа питања која поставља наш савременин тренутак. Аутор истиче Гетеову вештину препознавања и предвиђања свих опасности које доноси технички напредак његовог времена. Манфред Остен својим есејем, који је пођеднако забаван колико и промишљен, скицира слику цивилизацијског света чија је примарна технолошка структура показивала готово неконтролисани раст од почетка модерног времена (са додатним подстицајем од просветитељства). 


„Највећом несрећом нашег времена, које не допушта да ствари сазревају, сматрам то да следећи тренутак напросто прогута онај претходни, да се дан потроши у једном дану, па човек живи од данас до сутра и не успева ништа да уради за себе“. (Гете)

Својим начином читања, аутор баца сасвим ново светло, пре свега на „Фауста“, али и на „Западно-истoчни диван“ и роман „Избор по сродности“.