Nemate knjiga u vašoj korpi SrpskiСрпскиEnglish

Filološka istraživanja slovenskih starina

Natrag

Филологические разыскания в области славянских древностей
Autor Uspenski, Boris Andrejevič / Успе́нский, Бори́с Андре́евич
Oblast lingvistika / književnost
Biblioteka Književnost, jezik, kultura
Datum objavljivanja 22.08.2016.
Format 22.5 x 14
Težina 384
Broj strana 360
Cena 2500din / 23.81€
Povez Meki
Pismo Ćirilica
ISBN 978-86-7543-323-1
Prevodilac Bogdan i Marija-Magdalena Kosanović

Knjiga „Filološka istraživanja slovenskih starina, ostaci mnogoboštva u istočnoslovenskom kultu Nikolaja Mirlikijskog“ delo je Borisa Andrejeviča Uspenskog (1937), poznatog ruskog filologa i autoriteta u svetskoj nauci. Svestrani naučnik i mislilac razuđenih interesovanja i inovativnih istraživanja, istoričar jezika i etnolingvista, književno-naučni kritičar, semiotičar, istoričar, i kulturolog, Uspenski prve radove piše sa stanovišta strukturalne tipologije, da bi se kasnije specijalizovao u nizu drugih humanističkih nauka. Član je nekoliko akademija nauka, počasni doktor više univerziteta i jedan od utemeljivača tartusko-moskovske strukturalno-semiotičke škole. 

Obimna i raznovrsna građa korišćena za studiju „Filološka istraživanja slovenskih starina“ ukazuje na interdisciplinarnost kao jednu od glavnih karakteristika ovog istraživanja (autor poznaje i koristi materijal etnografije, mitologije, istorije kulture i religije, folklora, lingvistike), kao i intermedijalnost (kao argumentacija se koristi i analiza ikona), čime se dodatno sugeriše integralnost religiozne slike sveta koji je predmet njegove pažnje. Knjiga se smatra iskorakom u nauci upravo zbog korišćenja ogromne građe, nove sistematizacije i metodološki uspešne rekonstrukcije.

Glavna teza knjige je da ruski sv. Nikola replicira mnogobožački kult Volosa, te da nas rekonstrukcija vraća na prvobitni indoevropski mit o dvoboju boga sa nekim protivnikom. U ovom semiotičkom tumačenju mnogoboštvo i njegovi tragovi su jednostavno kulturološke činjenice koje ne dozvoljavaju da se sklizne u pomen sujeverja ili vulgraizaciju svetitelja.

Cilj istraživanja autor je formulisao na samom početku studije:

"U ovom istraživanju pokušali smo da predočimo slovenske mnogobožačke predstave, koje su uslovile osobenost ruskog kulta Nikole (sv. Nikolaja). Hrišćanski izvori ovog kulta su potpuno očigledni. Ipak, na slovenskom tlu došlo je do karakteristične kontaminacije hrišćanskih i mnogobožačkih verovanja. Kontaminacija je uslovila bitnu transformaciju primarne slike: hrišćanski svetitelji – među njima sv. Nikolaj – postali su zamena za mnogobožačke bogove i, naravno, prožeti su nizom crta mnogobožačkog porekla. Otud je proučavanje narodnih kultova svetitelja dragoceni izvor za rekonstrukciju mnogobožačkih predstava: u stvari, odvajajući sve ono što je usvojeno u procesu hristijanizacije Rusije, dobijamo pravi jezički mnogobožački kulturni sloj."

B. A. Uspenski


Sadržaj         Dodaj u korpu



 

 

© Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića