Antologija ruske poezije XX veka. Srebrni vek I-II

Iz predgovora Vladimira Jagličića za Antologiju ruskog pesništva XX veka izdvajamo sledeći opis:

Za prvu četvrt dvadesetoga veka, kad je o ruskom pesništvu reč, odomaćio se u književnoj nauci izraz "Srebrni vek". Srebrni vek bi trebalo da bude "dete" zlatnog, devetnaestog veka u ruskom pesništvu, koji je otpočeo "puškinskom plejadom" (posle velikih ličnosti, Lomonosova i Deržavina), a završio se zrelošću Tjutčeva, Feta, Solovjova i Slučevskog, koji su najavili uspon ruskog simbolizma.

Tako nam, danas, naučno uglancano, izgleda, pa se čini da je Srebrni vek nekakav grupni snimak na kojem se smeše istomišljenici. Razume se, u takozvanoj stvarnosti nije sve bilo tako glatko. Postojali su različite težnje, traženja (sebe i drugih), sukobi, mirenja, ponovne svađe, poetički i životni razlazi, čak dvoboji između naoko srodnih duša. Blok, Beli i Brjusov, Vjačeslav Ivanov i Vološin, Vološin i Gumiljov, Gumiljov i Blok, Gumiljov i Ahmatova – kao i mnogi njihovi saputnici, prolazili su kroz različite, kako književno-poetičke, tako i vanknjiževne, životne faze. Prekomerno zbližavanje je ove, izrazito individualne ličnosti, koštalo – nije preterano reći – skoro i života. Mešali su, opasno, svetove da bi se u njihovoj pomešanosti i nejasnoj magli ponovo tražili – pronašli, ili se definitivno u njima izgubili. Mi nismo savremenici koji prate njihov (zajednički poetički) uspon, ne znajući čime će se on svršiti, već neko ko baca pogled unatrag, imajući u vidu čitav životni i stvaralački put – kako pesnika, tako i veka kojem su pripadali. Zato, valja razlikovati početno saboraštvo mladih pesnika od kasnijeg, pojedinačnog razvoja određenih ličnosti.

Ako ovim, pomenutim, imenima priključimo imena tako raznorodnih stvaralaca kakvi su Baljmont, Sologub, Kuzmin, Hipijusova, Hodasevič, Anjenski, Kljujev, Hlebnjikov – da se zadržimo samo na njima – postaće, i bez potankosti razjašnjenja, jasno zbog čega se ovaj period u ruskom pesništvu izdvaja, ne samo kao deo ruske, već i svetske kulture, ali i zašto je nesvodiv na oskudnost pripadanju poetičkim pravcima i školama. Ovi pesnici su ih nadilazili, čak i kad su im pravoverno pripadali.