Šesta satira

Šesnaest satira u heksametrima, raspoređenih u pet knjiga (gotovo 4000 stihova), jedino delo koje je Juvenal napisao, ili jedino koje je sačuvano, suočava nas s onim čega nema ili je sasvim sporedno u delima njegovih najpoznatijih savremenika – što nije spadalo u moćnu i surovu Tacitovu političku istoriju, što je kod elegantnog Plinija Mlađeg nežno gurnuto pod tepih, što preskače idealista i pedagog Kvintilijan, što nije postojalo za Stacijev rokoko larpurlartizam, što samo Marcijal dotiče pa izvrće u dosetku: Juvenal nas ubacuje u košmarni svakodnevni život Rima - velegrada, rovareći po svim slojevima njegovog stanovništva, od careva i senatora do prostitutki i služinčadi, nastavljajući posao koji je, lagodnije i bez razočarenja pre njega zaopočeo Petronije svojim Satirikonom.