Poezija i stvarnost

„Jedno od najčitanijih dela Geteovih, biografsko-romaneskna proza poznata pod naslovom Poezija i stvarnost, ili nešto preciznije Iz mog života... Sam Gete svoju odluku da se lati pisanja ovakvog jednog, žanrovski dosta neuobičajenog dela, obrazlaže u predgovoru za prvi deo teksta željom da udovolji potrebama svojih čitalaca da dobiju i sliku autora i njegov talenat, „a ne samo fragmentarne utiske o njemu na osnovu dela“. Radi veće uverljivosti on će u tom predgovoru čak citirati odlomak iz pisma takvog jednog neimenovanog, fiktivnog čitaoca. Gete će tim povodom definisati i svoje shvatanje umetničke biografije: ona ne samo da treba da prikaže čoveka u prilikama njegovog vremena, njegovo shvatanje sveta i ljudi, nego i umetnički način na koji ih on „ponovo odražava“. Vajmarski pesnik tu će indirektno objasniti i naslov svog dela, navodeći da postupak autora u takvom slučaju treba da bude „upola poetski, a upola istorijski“.

Josip Babić

"Dvadeset osmog avgusta 1749, u podne, kad je otkucalo dvanaest, došao sam na svet u Frankfurtu na Majni. Položaj zvezda bio je srećan: Sunce je stajalo u znaku Device i prolazilo kroz podnevak toga dana; Jupiter i Venera posmatrali su ga prijateljski; Merkur nije bio neljubazan; Saturn i Mars držali su se ravnodušno; samo je Mesec, koji baš tad beše ušao u uštap, delovao snagom svoje opozicije, tim pre što je i njegov planetarni čas bio nastupio. On se, dakle, protivio mom rođenju, koje nije moglo nastupiti pre nego što taj čas prođe. Ovo dobro znamenje, koje su astrolozi kasnije uspeli da ocene kao vrlo srećno po mene, bilo je verovatno uzrok što sam se održao u životu, jer sam usled babičine neveštine došao na svet mrtav i tek posle mnogih nastojanja postiglo se da ugledam svetlost dana."

J. V. Gete