Essai sur l’origine des langues, ou il est parlé de la mélodie et de l’imitation musicale

Ogled o poreklu jezika je esej Žan-Žaka Rusoa objavljen posthumno 1781. godine. U ovom tekstu Ruso izlaže narativ o počecima jezika, koristeći sličnu književnu formu kao u drugoj Raspravi. Rusoova glavna dela nastavljaju se ovim radom koji Rusoovu lingvističku i muzičku teoriju smešta u njegov širi filozofski sistem.

Ruso piše da se jezik (kao i ljudska rasa) razvio u južnim toplim klimama, a zatim migrirao na sever u hladnije klime. U svom početku, jezik je bio muzički i imao je emocionalnu moć za razliku od racionalnog ubeđivanja. Međutim, hladnija klima na severu lišila je jezik njegove strastvene karakteristike, izobličavajući ga do sadašnjeg racionalnog oblika. U kasnijim poglavljima, ovaj odnos se takođe razmatra u smislu muzike, na način koji rezonuje sa zapažanjima koja Ruso iznosi u svom Pismu o francuskoj muzici iz 1753. godine.

“Sposobnost govora izdvaja čoveka od životinja. Jezik čini da se narodi međusobno razlikuju; ne može se znati odakle je neki čovek pre nego što progovori… pošto je jezik prva društvena institucija, on duguje svoj oblik samo uzročnicima koji dolaze iz prirode. […] Čim je jedan čovek prepoznao drugog čoveka kao biće koje oseća, koje misli i koje je slično njemu, želja ili potreba da mu saopši svoja osećanja i svoje misli primorala ga je da potraži sredstva za to.”  Žan-Žak Ruso