Kao što nam i sam naslov ukazuje, u knjizi Čovek kao spona morala i logosa, fokus je usmeren na čoveka, njegovo sopstvo i egzistenciju kao najkompleksniji fenomen kosmosa. „Naročito je osvetljen ljudski potencijal za dobro i za zlo, mogućnost da slobodnom voljom čovek svoju energiju usmeri ka logosu (i vrednosti) ili, pak, ka haosu (koji stvara nevrednost). Na taj način čovek svojom voljom može sam sebe da nagrađuje ili kažnjava.

Imajući u vidu da je istorija učiteljica života, veći deo monografije autor posvećuje traganju za odgovorima o odnosu morala i logosa kroz vreme. Autor moral vidi kao primordijalnu i najstariju subjektivnu logosnu pojavu koja čoveka određuje kao dobro biće i zaključuje da je ‛logos jedini ambijent u kojem čovek može da uspe’. I zaista, čovek sa potencijalom i za logos i za haos, trebalo bi da se po prirodi stvari opredeli za logos, ali, nažalost, naročito u savremeno doba, čovek veoma lako zaluta na put haosa”.

prof. dr Dragutin Avramović