Svedoci smo činjenice da se tradicionalno tržište rada sa pojavom savremenih tehnologija znatno promenilo. Do tada jedina opcija za zapošljavanje bilo je pronalaženje posla u firmi koja će zaposlenom pružiti dugoročni posao, a koji je lociran dovoljno blizu mesta u kojem on živi. Ovo je bio dugo standardni izbor ne zato što je to bila najbolja opcija, već zato što je bila jedina opcija.

Nove tehnologije su otvorile mogućnosti za zapošljavanje izvan nečije lokalne geografske regije i ponudile veliki izbor različitih dobro plaćenih poslova. Za Srbiju i zemlje zapadnog Balkana je ovaj način zapošljavanja posebno postao atraktivan zbog nižih plata i visoke stope nezaposlenosti u odnosu na zemlje članice EU. Stoga, mnogi su videli šansu da ostanu da žive u istoj sredini, a da zarađuju evropske plate. Nekim frilenserima je ovo glavni posao, a nekima predstavlja dodatnu zaradu. Iz perspektive politike zapošljavanja, rad na platformi može biti izvor zaposlenja za mlade osobe, radnike sa porodičnim obavezama, radnike sa invaliditetom i drugim grupama koje se suočavaju sa poteškoćama u obezbeđivanju tradicionalnog punog radnog odnosa. Rad na platformi takođe može doneti korist radnicima kojima je potrebna fleksibilnost u pogledu načina rada.

Pandemija se značajno odrazila na rast broja zaposlenih koji rade od kuće. Pored rasta broja frilensera, pandemija je uticala  i na škole koje su radile na tradicionalan način da se odluče za rad na daljinu. Ovakav način rada omogućio im je kontinuitet poslovanja. Takođe, pandemija je pored toga što je promenila način na koji radimo, što su sami nastavnici uvideli, donela mnoge prednosti ali i stvorila negativne posledice.

Autori ove knjige su uzeli u obzir sve prednosti i nedostatke rada od kuće analizirajući ih iz više uglova-ekonomskog, pravnog, socijalnog, i psihološkog, i tako dali sveobuhvatan pristup povodom ove teme, a sve zaključke izvode iz svojih najnovijih empirijskih istraživanja.

Očekujemo da će knjiga Rad (k)od kuće. Ekonomski, pravni i socijalno-psihološki aspekti rada od kuće, svojim sveobuhvatnim pristupom, izazvati istovremeno interesovanje kako kod stručne javnosti, tako i kod onih lica koja žele da donesu odluku i prihvate da obavljaju posao u kućnoj režiji. Pre svega, trebalo bi da im pomogne da se lakše prilagode radu u kući i budu profesionalni, kao i da se suoče sa izazovom izolacije i izbore se sa krizom koja je čest pratilac ovakvog načina rada.

Mirjana Radović-Marković

(u saradnji sa profesorima Borislavom Đukanovićem i Dejanom Radulovićem)