Devetnaesti vek doneo je krupne promene u irskom društvu i kulturi, od kojih su neke iznedrile, a druge utvrdile njegovu osobenost. Knjiga prati ključne prelome irske istorije: ujedinjenje sa Britanijom, epidemiju gladi i pad političkog prvaka, Čarlsa Stjuarta Parnela. Društvena, demografska, kulturna, jezička, pa i književna karta Irske zabeležila je ove prekretnice. Osamnaesti vek završio se verskom polarizacijom, na katoličku i protestantsku stranu, te podelom na gejlsko siromašno seljaštvo i urbanu srednju klasu, mahom govornika engleskog jezika. Sve to dovodi do političke krize krajem sedamdesetih godina, najavljujući nemirni 20. vek. Književnost Irske prati ove lomove.

Savremena irska scena, od pisca Frenka Makorta, muzičara Bonoa, plesne grupe Riverdens, do Vana Morisona, benda Čiftens, glumca Liama Nisona, biznismena Entonija O’Rajlija, pokazuje da se irska kultura ponovo uspinje. Tome treba dodati i četiri Nobelove nagrade: za Jejtsa, Beketa, Hinija i Šoa, te za Judžina O’Nila, irsko-američkog autora. Njihova dela osobit su odgovor na promenjivu kulturnu mapu Irske modernog doba.