En torno a Galileo

Čovekov život, istorija i kriza, tri su suštinska motiva koja čine srž ove studije. U osnovi istraživanja je uvek kriza moderniteta, koja je već stara Ortegina briga, ali obojena događajima koje je proživeo sam autor. Nov podatak je da kriza mišljenja ne objašnjava ništa, već je samo posledica jednog dubljeg plana stvarnosti. Ako je razum dobro funkcionisao do određenog datuma, a onda prestao da to čini, to je zato što se promenilo nešto što nije racionalno. Ortega već u prvom predavanju govori da "čovek nije isto što i ljudski život", već da se određuje onim što sam čini, zadatkom koji mu je dat. Čovek nije određen svojom prirodom, fizičkim i psihičkim aparatom; živeti znači nalaziti se u određenim okolnostima u kojima se događaju stvari između kojih je potrebno napraviti izbor. S jedne strane, to su okolnosti i svet, s druge strane, "slobodno ja". Živeti ne znači biti, nego događati se.