Grundzüge der Phonologie

Knjiga Načela fonologije velikog ruskog lingviste Nikolaja Sergejeviča Trubeckog, objavljena prvi put 1939. godine, spada u klasiku lingvističke literature. Njen autor je jedan od vodećih lingvista XX veka i osnivač fonologije kao lingvističke discipline. Uz Romana Jakobsona najvažniji je predstavnik Praškog lingvističkog kruga, u kojem su utemeljene mnoge ideje moderne lingvističke teorije. Trubeckoj je bio učenik znamenitih filologa poput Brugmana, Leskina i Vindiša, uz koje je, u duhu mladogramatičarske epohe, stekao bogata filološka znanja, a na uobličavanje njegovih teorijskih postavki uticao je ponajviše kontakt sa shvatanjima Ferdinanda de Sosira, osnivača evropskog strukturalizma i najprominentnijeg predstavnika ovog lingvističkog pravca, koji je obeležio najveći deo prošloga veka.

Načela fonologije je glavno delo Nikolaja Trubeckog, sinteza njegovih fonoloških ideja, spoj sinhronijske fonologije i fonološke teorije, a o studioznosti s kojom je Trubeckoj pristupio ovom poslu svedoči i činjenica da je pripremajući knjigu proučio oko 200 fonoloških sistema jezika sveta. Ovom knjigom, kao što njen naslov i kazuje, Trubeckoj je ustanovio temeljne principe fonologije, uz to i terminologiju i pojmovnik ove discipline, u kojem kao najvažnije izdvajamo sledeće koncepte: fonema (invarijantna jezička jedinica), arhifonema, morfofonema, varijabilna glasovna realizacija (kombinatorička varijanta), fakultativna varijanta, binarna opozicija, koncept neutralizacije, markiranost, distinktivne opozicije (kao temelj teorije distinktivnih obeležja R. Jakobsona) i dr. Mnoga pitanja kojima se Trubeckoj bavio ne samo da su osnova fonologije, već danas dolaze ponovo u žižu interesovanja, zauzimajući centralno mesto u fonološkoj teoriji, i to i u lingvističkim pristupima koji se razlikuju od strukturalizma (npr. koncept neutralizacije i teorija markiranosti u generativnoj gramatici).