La Civilisation de l

Dvadeseti vek obogatio je strast za srednjim vekom novim tehnikama u oblasti osećajnosti, tehnike i misli. Obnavlja se interesovanje za antičke hramove, porušene tvrđave i nedovršene katedrale, savremena literatura uzdiže srednji vek na presto, svaka nacija identifikuje svoj nacionalizam sa svojom srednjovekovnom istorijom – Francuska krstaških ratova, Nemačka Fridriha Barbarose, Italija Dantea... Međutim, trebalo je da prođe još mnogo vekova da bi se slika srednjeg veka sagledala u boji, ne samo kao jedan mračan period, kako su je predstavljali u renesansi i klasicizmu. Namera Žaka le Gofa upravo je to – prikazati vedriji srednji vek, ne mračnjački, već kao jedan antipod svim dosadašnjim prikazima. Svoju nameru Le Gof ostvaruje oslanjajući se na nauke srodne istoriji, pre svega, na antropologiju i etnologiju, kako bi bolje shvatio društvo i civilizaciju koje su do kraja idealizovale metode istorije povezane sa ideologijom tradicionalnih vladajućih klasa. Pažnja je usmerena na ekonomsku i društvenu organizaciju Zapadne Evrope, u odnosu na Kinu, Indiju i Vizantiju tog doba. S druge strane, teži se objasniti šta je to "primitivno" u srednjovekovnoj civilizaciji, te osvetliti pomenute strukture u sklopu povezanosti materijalnog, biološkog i mentalnog života ljudi srednjeg veka.

Prvi deo studije odnosi se na proučavanje ranog srednjeg veka, počevši od V veka, i dolaska Varvara, pa sve do organizacije hrišćanskog sveta, te i same njegove krize u XIV i XV veku. Drugi deo posvećen je srednjovekovnoj civilizaciji, prostoru i vremenu u kojem nastaje.

Ova sveobuhvatna studija sadrži i "Rečnik imena i pojmova", ali i ilustracije srednjovekovnih katedrala, pravna dokumenta, kao i mape, poput mapa evropskih država srednjeg veka, ili mapa kretanja krstaških pohoda.

Srednji vek je prošao taj krug istorijskih gledanja. Renesansa i klasicizam videli su srednji vek u crnom. Bilo je to vreme umetnosti zvane "gotika", varvarske sholastike, i Englezi pronađoše dobru formulu: the dark ages, mračni vekovi. Revolucija od 1789, koja je ukinula "feudalna" prava u Francuskoj, a oglasila im pogrebna zvona u Evropi, dala je srednjem veku, koji je izjednačen u političkom i društvenom pogledu sa feudalizmom, sadržinu takođe dostojnu prezira. Obeležje "feudalan" postaje pogrdno. Romantizam je počeo da obrće tok struje. Ljubav prema ruševinama prenela se sa antičkih hramova na porušene tvrđave i nedovršene katedrale. Strast za ovim predmetima sanjarenja porasla je do te mere da su ih hteli restaurisati, ulepšati, obnoviti ili, tamo gde su tek bili u planu, napraviti... Stvarno srednjovekovno je bilo zamenjeno učenim medievalnim, neogotika je očarala kler, buržoaziju i Amerikance. Trubadurski žanr, romani Valtera Skota, Kvazimodo i Emerijo, digli su srednji vek na presto u literaturi a Velen je izmislio jedan srednji vek ogroman i prefinjen.

Le Gof