Spisi iz sintakse i semantike, naslov je ovoj knjiizi, mislim, umereno i tradicionalan i moderan. Tradicionalan već po određenju žanra kojem okupljeni tekstovi pripadaju (spisi), moderan, pak, verovatno po upozorenju da se u naučnom posmatranju sintaksa i semantika ne mogu razdvojiti bez štete po tačnost, domašaj i napokon naučnost. Ovo poslednje, razume se, neovisno o tome shvatamo li ih (sintaksu i semantiku) kao takozvane “jezičke nivoe”, istraživačka područja, lingvističke poddiscipline ili kako drugačije, zapravo bi najmudrije, i najsvrsishodnije jednovremeno, bilo danas, napokon, i to u bilo kojem od pomenutih smislova, govoriti, u stvari, o spoju “sintaksičko-semantičkom”.