Un corps entier de songes -L’eau qui dort

U leto nakon zime kada sam se rodio, moj otac beše među retkim radnicima u svom preduzeću koji su se usudili da iskoriste prava za koja se radnička klasa teškom mukom izborila. Tako se dogodilo da, zahvaljujući plaćenom godišnjem odmoru, u dobi od sedam meseci dospem sa primorskih obala Rone do granitno-bazaltnih visova Maržerida i Obraka. Baš tamo je čitava budućnost, koja je upravo počinjala pred mojim očima, ozračena mirisom kravlje belege, dok mi je u ušima bezobzirno odzvanjalo ”ime radosti”...