_{Naslov za ovaj izveštaj o mome životu uzeo sam iz jedne školske sveske plavih korica, u kojoj je upisan kaliografskim rukopisom na prvoj strani kao neka vrsta posvete. Posveta je nešto duža nego moj prepis, ona glasi: “Sečaj se večkrat na tvoju prijateljicu Vali”, a završava se uskličnikom i datumom 7. V 1945....Već odavno, ako mi sveska slučajno padne pod ruku, ove me reči ispune pokajničkom tugom, a danas mi se čine da one mogu da posluže kao ironičan komentar razdoblja koje sam proživeo. Zašto? Zato što se zapravo jedva sećam ličnosti koja je posvetu napisala, tako da večno sećanje na koje ona poziva kao da se ruga ne samo meni i “mojoj prijateljici Vali”, nego i čitavoj ozbiljno zamišljenoj našoj prošlosti što se sad izmiče u nepostojanje, u propast.}