Žan Starobinski (1920–2019), književni kritičar, stručnjak za kulturu XVIII veka, usmerava svoju pažnju i na oblast likovne umetnosti i oblast filozofije mišljenja tokom XVIII veka, u doba evropskog prosvetiteljstva ali i vremena revolucionarne krize, u kojem evropska iskustva poprimaju svoj današnji karakterističan oblik.

Proučavajući likovnu umetnost i arhitekturu XVIII veka u Evropi, Starobinski nastoji prikazati umetničke stilove koji su se smenjivali na evropskoj sceni XVIII veka, počevši od baroka i rokoko stila, pa sve do početka moderne umetnosti, koja se počela razvijati sa Franciskom de Gojom. Pored pojedinačnih prikaza raznih umetničkih pravaca, kao i opusa određenih umetnika, Starobinski detaljno piše i o posebnim umetničkim tehnikama i izrazima, te govori o kitnjastom stilu, zatim o tehnici pejzaža i portreta, pa i o raznim pristupima podražavanja prirode.

U centru proučavanja jesu francuska i italijanska likovna umetnost i arhitektura, kao predstavnici užurbanih promena, kako u istorijskom, tako i u umetničkom smislu. Takođe, zanimljivi su tekstovi koji govore i o unutrašnjem svetu umetnika, ali i o društvenoj atmosferi, uslovima pod kojima je jedan umetnik stvarao.

Tokom XVIII veka, mnogo toga će se promeniti, a pre svega, otvoriće se put ka modernom stilu u umetnosti. Sa velikom pažnjom i posvećnosti detaljima, Starobinski nas vodi na putovanje kroz evropsku umetnost XVIII veka, doprinoseći novom načinu pregleda istorije evropske umetnosti.