Sonata de primavero, Sonata de estio, Sonata de otono, Sonate de invierno

„Četiri Sonate predstavljaju istančanu umetnost, izvrstan stil, vlažnu i melanholičnu atmosferu. Glavni junak, markiz de Bradomin, tipičan je predstavanik – po donžuanizmu, dekadenciji, nagonima i izopačenosti – istog stila koji mu služi kao okvir. To su četiri egzotične fantazije napisane jezikom dovedenim do savršenstva, koje su u španskoj književnosti dovele do radikalne promene klime, kao što je na polju poezije učinila Profana proza. Sonate predstavljaju retke primere čistog modernizma u španskoj prozi i raskid sa prozaičnom stvarnošću, tražeći utehu u čudesnom svetu lepe izveštačenosti čije su vrednosti isključivo estetske.

[...]

Don Ramon del Valje-Inklan je, dakle, vrhunska figura u procesu promene ukusa i stila na početku XX veka. Tok koji vodi dehumanizaciji, umetnosti radi umetnosti, kod ovog pisca poprima naročito grotesknu formu. Valje-Inklan se oslobađa sentimentalnosti svojevrsne kraju XIX veka putem karikature i humora. Njegovo bogatstvo reči, neobičnih, ljupkih, upotrebljenih s predumišljajem; njegov istančan stil u prvim radovima  i snaga u poslednjim, predstavljaju vrhunac književnog stvaralaštva.“

Nina MARINOVIĆ