Delo Vuka Stefanovića Karadžića raznorodno je i obimno do nepregleda. Ono je, zapravo, nepodložno jednom određenju a i hijerarhija vrednosti i oblasti kojima to delo pripada teško se uspostavlja. Pokušaj da se odredi uobičajenim načinom Vukovo zanimanje (delatnost) može započeti nabrajanjem, uz opasnost da se iznese niz tvrdnji koje deluju paradoksalno, ili su neprecizne, ili bar odmah zahtevaju bliža objašnjenja. Niz takvih tvrdnji mogao bi započeti pokušajem da se odredi Vukova delatnost ustaljenim oznakama, prilagođenim uglavnom običnim ljudima i uobičajenim prilikama, a Vuk Karadžić nije bio običan čovek koji je delovao u uobičajenim prilikama. Ako se uz njegovo ime stavi “književnik”, onda se neupućenom mora objasniti da stihove nije pisao nikako, a prozu na sasvim samosvojan način, te da bi navedeno trebalo shvatiti etimološki bukvalno, kao “čovek koji je pisao i izdavao knjige”. Paradoks je da je takav književnik, bez sopstvenog poetskog dela većeg obima, presudno uticao na srpsku književnost, ali i na sve druge vrste i oblike izražavanja jezikom.