Алас Кларин, Леополд

Рођен је 4. септембра 1945. у Зрењанину, где је завр&сцарон;ио основну &сцарон;колу и гимназију. Правни факултет у Београду уписао је 1964, а дипломирао на њему 1968. Студирао је и филозофију на Филозофском факултету у Београду. Године 1970. изабран је за асистента на предмету Историја политичких теорија код проф. Михаила Ђурића. Магистрирао је на Правном факултету 1973. одбранив&сцарон;и рад под насловом Порекло и сврха државе у Кантовој политичкој филозофији. Докторирао је 1978. на Филозофском факултету у Београду одбранив&сцарон;и дисертацију Јохан Готлиб Фихте и Француска револуција. Десет година је био искључен из наставе (1973-1983) због потписивања петиције којом је тражено помиловање проф. Михаила Ђурића. Већи део тог времена (1975-1984) провео је у факултетском Институту за правне и дру&сцарон;твене науке, најпре као асистент-истраживач, а потом, од 1982-1984, као научни сарадник.

Као стипендист Хумболтове фондације из Бона два пута је боравио у СР Немачкој: 1976/77. на Универзитету у Келну, код проф. Карл-Хајнца Фолкман-&Сцарон;лука, и 1984. на универзитету \"Јоханес Гутенберг\" у Мајнцу, код проф. Рихарда Висера. Почев од 1985, редовно је учествовао у извођењу наставе на последипломским течајевима у оквиру \"Интер Университy Центер оф Постградуате Студиес\" у Дубровнику.

Био је уредник часописа \"Гледи&сцарон;та\" и \"Тхеориа\". Био је и члан редакције \"Нолитове\" библиотеке \"Номос\". Сада је главни и одговорни уредник библиотеке \"Политика и дру&сцарон;тво\".

Учествовао је као референт на разним симпозијумима у земљи и иностранству.

За дописног члана САНУ изабран је 30.10.2003.

Среди&сцарон;ње подручје његовог интересовања и бављења у првом реду чини политичка и правна филозофија немачког идеализма. На подручју правне филозофије особиту пажњу поклонио је традицији природног права и проблему слободе.

Почео је да објављује јо&сцарон; као студент. Од његових радова монографског карактера, односно књига, могу се поменути: Порекло и сврха државе у Кантовој политичкој филозофији, Филозофске студије, 1973, 71-138; Јохан Готлиб Фихте и Француска револуција &ндасх; Испуњење нововековног природног права у Фихтеовој раној политичкој филозофији, Београд, 1980; Право под окриљем утопије &ндасх; Ернст Блох и традиција природног права, Београд, 1988; Право и слобода &ндасх; О перспективи слободе у страној и на&сцарон;ој правној филозофији, Нови Сад, 1994; Неодољива привлачност историје, Београд, 1999; Вечни мир и царство слободе &ндасх; Огледи о Кантовој и Фихтеовој практичкој филозофији, Београд, 2001; Пет ликова Слободана Јовановића, Београд, 2003. Поред тога, објавио је и низ чланака, од којих неке у иностраним часописима и годи&сцарон;њацима (Арцхив фуер Рецхтс&ндасх; унд Созиалпхилосопхие, Рецхтстхеорие, Блоцх-Арцхив и др.).

Бави се и превођењем. Преводио је на српски језик Канта, Фихтеа, &Сцарон;елинга, Фивега, Хениса, А. &Сцарон;мита, Маркузеа, Келзена, Ласка, Ничеа, А. Кауфмана, К. &Сцарон;мита, К. Јасперса, Е. Касирера и др.